Silajn
|
22.05.2015. 12:05
Postovana prof. Hrpka
Imam decaka u dobi od 3 godine i u zadnje vreme brinem da je kod njega mozda prisutan poremacaj hiperaktivnosti.
Rani razvoj je protekao uredno, rano je poceo da puzi, prohodao je sa 12 meseci, kad je i progovorio. Vec sa 12 meseci je govorio puno reci, sa 18 meseci su pocele i prve recenice. Sada sa 3 godine govori odlicno, mnogo bolje od vecine vrsnjaka. Puno pesmica zna napamet, sklon je opsirnim opisima svega oko sebe, cesto mi prepricava price, opisuje desavanja iz vrtica. On stalno nesto prica, bilo da se meni obraca bilo da prica sa izmisljenim likovima ili dok se igra sa drugom decom. Cuti samo kad spava, ali bukvalno.
Imamo i malu bebu koja sada ima sedam meseci. Njen dolazak u kucu je prihvatio vise nego dobro. Sisao je i dok sam bila trudna pa sam brinula kako cemo nakon rodjenja bebe, ali par meseci pred porod on je sam ostavio sisanje uz komentar da on vise nije beba. Prema njoj je veoma pazljiv, ljubi je, pazi da ona ne uzme neku sitnu igrackicu, trazi da ona uvek ide sa nama...
Inace se bez problema odvaja od mene iako je uglavnom sa mnom jer otac preko tjedna radi u drugom gradu. Ostajao je nekoliko puta samo sa tatom, a par puta je spavao kod rodbine..
Hrana je problem jos od najranijeg uzrasta. Nikako nije prihvatao dohranu adaptiranim mlekom iako nisam imala dovoljno mleka posle cetvrtog meseca. Nemlecnu dohranu je u pocetku lepo prihvatao, ali pred prvi rodjendan je postao neverovatano izbirljiv. Pre par meseci situacija je bila katastrofalna, jeo je svega par namirnica, ali je sam jeo. Sada hoce da jede samo kad ga hranim (to povezujem sa hranjenjem bebe). Nedavno sam pokusala da mu ponudim obrok pa ako ga ne pojede samo ga sklonim do sledeceg obroka. Taj pokusaj se zavrsio veoma neprijatno. On nije rucao, vecerao niti doruckovao sledeceg dana, a kad je doslo vreme za rucak tog dana vise nije imao snage da jede tresle su mu se ruke i bolela ga je glava. Mene je to jako uznemirilo i odlucila sam da batalim tu metodu i da budem strpljiva. Sad ga hranim, pristao je da proba dosta novih namirnica i na vecinu reaguje gadjenjem i nagonom na povracanje, ali kako sam uporna i ponovo mu ponudim, dosta toga je prihvatio i sada sam skoro zadovoljna raznolikoscu ishrane, ali sam nacin uzimanja obroka je za mene vise nego stresan, a izgleda i za njega i odatle su krenule moje brige o hiperaktivnosti. On jednostavno ne moze mirno sedeti i jesti. Cim zapocne obrok, igra se nekim igrackama, ako mu ih zabranim vrpolji se na stolici, prica, smeje se, ustaje, seda i to mene uglavnom iznervira i onda podviknem, a ako sklonim rucak on place i trazi ga nazad, ali nema sanse da bude miran. Ako ga pustim da se igra i ja jurim za njim po stanu pojesce znacajnu kolicinu, jednostavno guta hranu i ne buni se, ali rucak moze potrajati i vise od sat i po vremena.
Voli da jede slatkise, ali ne sve, voli neke kolace, a najvise sladoled i moze ga pojesti u neverovatnim kolicinama, a da mu ne bude muka. Dok jede sladoled, miran je i ne vroplji se, tad cak i ne prica ili malo prica. Inace, slatkise dobije tek nakon obroka. On vec sam prica o zdravoj hrani i rucak smatra zdravom hranom. Kad je neko bolestan on ga cesto pita da li je jeo puno slatkisa i kaze mu da se mora jesti zdrava hrana
Osim kod hranjenja nemir i vrpoljenje je prisutno i kad mu se piski/kaki i kad mu se spava, a stalno odlaze te potrebe, tek na moje pitanje pristaje da ode do toaleta, a do kreveta tek kad bude potpuno umoran pa zaspi cim legne.
U uzrastu od dve godine poceo je da slaze puzle, a sa dve i po je slagao puzle od 48 komada bez problema. Mogao je po sat -dva vremena da sedi i slaze puzle. Sad nema sanse toliko vremena da provede uz puzle, mozda nekih 15 min i ostavlja sve. Isto tako ako mu dam bojice, bojace nekih 10 minuta i onda ostavlja sve i samo trazi neku igru koja podrazumeva trcanje i jurcanje.
Veoma je zainteresovan za slova, ja ga ne ucim, ali me stalno zapitkuje, ne zna jos uvek sva, ali dosta vec zna. Takodje je zainteresovan za brojeve i koliko cega ima kao i kako funkcionisu stvari oko njega, ali sve to kratko traje i odmah se prebacje na neku drugu aktivnost koja podrazumeva pokret.
Uziva u igri van kuce, svaki dan se druzi sa sestricnama malo starijim od njega i tamo zaliva cvece, vozi bicikl, trotinet, igraju se zmurke, obozava tobogan, juri macu i kucu.
U vrticu cesto trci i tete ga opominju, vrti se i ljulja na stolici. Vaspitacice su napravile nekoliko snimaka da vidimo kako oni rade i kako deca ucestvuju u aktivnostima. On uopste nije zainteresovan za ono sto se desava, bar tako izgleda na snimcima, vrti se na stolici dok im se prica neka prica, a u zajednickom vezbanju (hodanje na prstima/peti, saginjanje, voznja bicikla) skoro da uopste ne ucestvuje. On jednostavno ne slusa i zabusava. Tek kad ga vaspitacica opomene krene nesto da radi, ali posle opet samo stoji dok deca oko njega sve rade ili bar pokusavaju. Sa druge strane, iako deluje nezainteresovano i nemiran je, on usvaja sadrzaj koji rade. Pesmicu nauci samo jednom kad je cuje, a meni stalno prica o onome sto su ucili, trenuto prica o prevoznim sredstvima i insektima. Objasnjava mi zasto ne sme da staje na prugu, prica o pcelicama i kosnici... Losije crta od vrsnjaka, ako boje nesto, on samo malo zasara , a vidim da mnogi lepo ispune bojom celu povrsinu, a takodje crta ljude, ali sa mnogo manje detalja i paznje nego ostali.
Poprilicno je miran dok gleda crtani na kompjuteru i u stanju je odgledati crtac koji traje oko sat vremena. Uglavnom gleda Pipi Dugu Carapu, Crvenkapicu, Macka u cizmama, Heidi i to odgleda od pocetka do kraja. vrpolji se samo ako mu se spava, a inace mirno gleda, ma ne trepce. Isto tako, par puta sam ga vodila da gleda predstave za decu i tu je bio miran i pratio od pocetka do kraja.
Da li mislite da njegovo ponasanje ukazuje na mogci problem sa hiperaktivnoscu ili je to normalno za njegov uzrast. Cak iako nema hiperaktivnosti problem sa ishranom je sigurno prisutan. Da li mi mozete dati kakav savet ovako preko foruma.
Unapred hvala!
|
Hana Hrpka, prof. psih.
|
26.05.2015. 16:50
Draga mama,
ovim putem bih Vam htjela iskazati zahvalnost što ste mi se javili. Rano djetinjstvo je razdoblje života koje je puno promjena i roditeljskih izazova pa mi je izuzetno drago što ste mi iskazali povjerenje. Istaknula bih kako je vaš upit jako detaljan pa mi se čini kao da brižno opažate svoje dijete, što govori pohvalno o Vama kao roditelju.
Iz Vašeg upita iščitavam kako je rani razvoj Vašeg sina protekao uredno, kako mu je govor razvijen te odnos s novim djetetom adekvatan. Ako sam Vas dobro razumjela, najviše Vas muči djetetova prehrana i sam proces hranjenja, a istovremeno se pitate ukazuju li ta ponašanja u hiperaktivnost. Čini mi se kao da je to stresno i za Vas i za dijete. Roditeljstvo je puno izazova i smatram da je očekivano ponekad osjećati stres i nezadovoljstvo prilikom odgajanja djeteta.
Razloga za odbijanje hrane može biti više. Jedan može biti da dijete jednostavno nije gladno. Neka djeca, kao i odrasli, jedu veće količine hrane u manje navrata, druga jedu manje količine u više navrata. Nejedenje može biti i odraz nekih fizioloških poremećaja, koje bi jasno trebalo medicinskim pregledom isključiti. Ipak, ako sam dobro razumjela, Vaš sin jede kada ga Vi hranite i odbija jesti samo kada samostalno mora uzimati hranu. Istaknuli ste kako to ponašanje povezujete i s hranjenjem bebe. Taj Vaš uvid bih pohvalila jer mi se čini kao da temeljito opažate svoju djecu i nastojite razumjeti njihovo ponašanje.
Podloga takvom ponašanju Vašeg sina može biti psihološke prirode. Naime, navike uzimanja hrane kod djece su povezana s okolinskim utjecajima. Nejedenje može biti rezultat pojačane potrebe za pažnjom. Roditelj je na neki način prisiljen intenzivnije se baviti djetetom koje ne jede i na taj način se dijete ponovno osjeća važno. Naveli ste kako ste dobili novo dijete. Novorođenče zahtijeva puno pažnje, međutim ovo je izuzetno osjetljiv period i za stariju djecu kojima to često predstavlja izazov. Bez obzira koliko ste pripremali starije dijete na novu situaciju, izazovi su neizbježni. Pogotovo kada je dijete staro između dvije i šest godina jer je to razvojno razdoblje kada se često javlja dječja posesivnost jer tada izgrađuju pojam o sebi te teško odvajaju sebe od vanjskog svijeta. Pohvalila bih Vašu odluku da budete posebno strpljivi. Vjerujem da je zahtjevno hraniti ga dok je nemiran i napisali ste da ne odgovara sasvim ni Vama ni djetetu, no često roditelji moraju iskušati nekoliko različitih taktika dok dođu do rješenja koje im najbolje odgovara. Čini mi se da je strpljenje u cijelom procesu možda najvažnija odluka koju ste donijeli pa čak i ako ponekad ne uspijete u svojoj namjeri u potpunosti.
Neke od dodatnih metoda koje možete pokušati vezano uz prehranu Vašeg sina mogu uključivati nagrađivanje kada pojede željeni obrok pa da mu tek nakon toga date slatkiše ili sladoled koji želi. Osim toga, možete mu hranu učiniti privlačnijom na način da ćete od nje raditi neke oblike ili smišljati različite priče o nekim vrstama hrane i zašto su određene namirnice važne. Cilj je naučiti ga da je hranjenje ugodna aktivnost. Također ste naveli kako ste primijetili vrpoljenje i nemir u različitim situacijama kao što su obavljanje nužde ili odlazak u krevet. Djeca u toj dobi su sklona energičnosti i pokretljivosti i nije neobično da su stalno u pokretu. Hiperaktivnost, s druge strane, se odnosi na skupinu raznih simptoma koji najčešće obuhvaćaju smetnje pažnje, praćene nemirom i impulzivnošću. Ona nije uzrokovan roditeljskim neuspjehom u odgoju, niti je znak djetetove “zločestoće”. To je stvarni, biološki uvjetovan poremećaj. Iako ste mi u Vašem upitu vrlo koncizno i detaljno opisali različite aspekte razvoja svog djeteta, teško mi je iz njega precizno zaključiti o prirodi ponašanja Vašeg djeteta. S ovakvim i sličnim pitanjima susreće se puno roditelja i voljela bih da znate da niste u tome usamljeni. Možete se obratiti stručnjacima uživo, dječjem psihologu ili stručnjaku edukacijsko-rehabilitacijskog profila. Oni će biti podobniji u davanju mišljenja ako dijete vide uživo. Čini mi se kako Vas ovo pitanje brine pa bih Vam htjela otvoriti tu opciju. Ponekad je teško napraviti taj korak, ali čini mi se da je u ovakvim slučajevima bolje vjerovati svojoj roditeljskoj zabrinutosti te reagirati na vrijeme.
Za početak se možete dodatno posavjetovati u razgovoru sa savjetovateljem Hrabrog telefona za mame i tate. To je besplatna i anonimna savjetodavna linija, otvorena radnim danima od 9 do 20h, a broj telefona je 0800 0800. Tim putem možete direktno stupiti u kontakt s nekim tko je educiran za pružanje podrške.
Vjerujem da je teško biti zabrinut za svoje dijete i mislim da u takvim situacijama nečija podrška puno znači. Zato bih Vam preporučila da i za sebe potražite dovoljno podrške i pažnje, primjerice kroz razgovor o ovoj situaciji sa svojim suprugom.
Još jednom bih Vam zahvalila na iskazanom povjerenju jer vjerujem da nije uvijek lako podijeliti svoje brige s nekim, pogotovo kada se odnose na vlastito dijete. Iz ovog upita mi se činite kao vrlo brižna majka koja se brine za svoju djecu i vodi računa o njima. Jako mi je drago vidjeti takav tip roditelja i od srca Vam želim da otklonite svoje brige. Mislim da je najbolji put za to traženje pomoći stručnjaka.
Srdačan pozdrav,
Hana Hrpka, prof.
|